У савременом контексту, спремност појединаца на изношење мишљења о темама од јавног значаја предуслов је грађења друштва и државе, а прије тога и формалних и неформалних институција које ово двоје образује.Када се изучава јавно мњење, полази се или од дискурзивног модела, који подразумијева разговор и демократске вриједности, сучељавање рационалних ставова; или од, нама вјероватно ближег, модела спирале тишине, гдје се као кључни појмови јављају конформизам, страх од изолације и концепт друштвене контроле – најчешће посредован медијима. Основни механизам спирале тишине састоји се у усклађивању јавног изјашњавања појединаца са ониме што се сматра опште прихваћеним мишљењем, све под притиском страха од изолације. На тај начин се опште прихваћени ставови све више учвршћују, а они који имају мање присталица постају све мање видљиви, све док се спирала тишине потпуно не одмота. Тада добијамо тоталитарно друштво. Природа црногорског друштва – које је мало, веома ауторитативно, приватизовано, са неразвијеном политичком културом – стварала је чврсту психолошку основу да страх од изолације произведе спиралу тишине. Но, овдје се мора примијетити да ауторка овог теоријског концепта (Elizabeth Noelle-Neumann), вјероватно јер долази из демократске земље (Њемачке), не препознаје и неке конкретније врсте страхова – за које је нама у Црној Гори јасно да утичу чак и на спремност појединаца да изнесу свој став и у пријатељском разговору а камоли да користе неки облик демократске партиципације. Но, иако је само пола године раније изгледало да у систему гдје већина вјерује да може угрозити радно мјесто изношењем свог мишљења није могуће рачунати на делиберативну разговорну праксу и да је потребно много тога промијенити прије неголи ова пракса заживи, грађани су 30. августа показали да су их сви потцијенили и на прави начин су искористили основни институт јавности. Стога, као што је прошле године упркос како нормативним, тако и разним опипљивијим притисцима прекинута спирала тишине, сада треба наставити са јасном размјеном аргуметације око јавних ствари која ће градити отворенији и демократскији систем.У том смислу, улога је Пленума 083 да се максимално залаже за афирмацију свих механизама демократске партиципације: попут петиција, јавних расправа, форума и других виртуелних и реалних простора за изношење мишљења о темама од јавног значаја, грађанског удруживања и покретања локалних иницијатива. У дјелу Развој као слобода Амартja Сен нас подсјећа да је то пут не стриктно друштвеног, него и економског успјеха!
Жељко Лучић: Природа црногорског друштва
